Otvaranje privatnog biznisa u Srbiji: registracija, porezi, fiskalna kasa i prvi koraci

Otvaranje privatnog biznisa u Srbiji za mnoge je više od poslovne odluke. To je način da se preuzme kontrola nad sopstvenim vremenom, prihodima i radnim danom. Ipak, između ideje i prve zarade stoji niz praktičnih koraka: registracija preduzetnika, pribavljanje PIB, izrada pečata, otvaranje tekućeg računa, nabavka fiskalne kase, rešavanje poreza i doprinosa, pronalaženje dobavljača, lokala i kupaca. Ovaj tekst je zamišljen kao širok vodič za one koji razmišljaju da pokrenu malu radnju, piljaru, prodavnicu zdrave hrane, butik, salon, restoran, pržionicu kafe ili neku vrstu proizvodnje. Cilj nije da obeća brz uspeh, već da realno prikaže šta sve treba imati u vidu pre nego što se potpiše ugovor o zakupu ili uloži prvi novac u robu.

Prvo ideja, pa računica, pa tek onda lokal

Jedna od najčešćih grešaka kod otvaranja privatnog biznisa jeste što se ljudi prvo zalete za lokalom, opremom ili robom, a tek na kraju počnu da računaju troškove. Lokal se čini kao najveći problem, ali on je često samo početak. Mnogo veći problem nastaje kada treba platiti kiriju, režije, doprinose, knjigovodstvo, fiskalnu kasu, servis kase, internet, telefon, robu, gorivo, ambalažu i sitne troškove koji se stalno pojavljuju. Zato je pre registracije dobro napraviti poslovni plan i studiju opravdanosti, makar u osnovnoj formi.

Potrebno je razdvojiti početno ulaganje od obrtnih sredstava. Početno ulaganje su oprema, nameštaj, polovni inventar, pečat, registracija, kasa, vaga, računar, telefon i prvo punjenje radnje. Obrtna sredstva su novac koji pokriva poslovanje dok promet ne postane stabilan. Ako nema dovoljno obrtnih sredstava, radnja može imati robu, ali ne i novac da plati sledeću nabavku, kiriju ili doprinose. Zato je realno planirati najmanje šest do dvanaest meseci troškova unapred, u zavisnosti od delatnosti i lokacije.

Registracija preduzetnika i pravni oblici poslovanja

U Srbiji se najčešće bira između preduzetnika, preduzetničke radnje i društva sa ograničenom odgovornošću. Za mali biznis, posebno u početku, preduzetnička radnja je često najjednostavnija. Registracija se obavlja preko nadležnog registracionog organa, uz propisanu prijavu, dokaz o uplaćenoj naknadi i drugu dokumentaciju. Ako delatnost zahteva posebnu dozvolu, ona se mora pribaviti pre ili u toku registracije. Biznis plan najčešće nije obavezan za samu registraciju, ali je koristan za banke, subvencije i sopstvenu procenu rizika.

Nakon registracije, preduzetnik dobija rešenje o upisu. Pečat mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika. Naziv na pečatu mora biti identičan nazivu radnje u rešenju. Poreska uprava vodi registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem poreskog identifikacionog broja PIB. To je jedinstveni i jedini broj fizičkog odnosno pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se prilikom promene sedišta odnosno prebivališta. Jednošalterski sistem registracije privrednih subjekata omogućava da se podnošenjem jedinstvene registracione prijave za osnivanje privrednog subjekta i upis u registar poreskih obveznika na jednom šalteru dobije rešenje o registraciji zajedno sa PIB, u roku koji je propisan zakonom i koji ne traje duže od pet dana od podnošenja prijave.

Pečat, PIB i tekući račun

Pečat je i danas, uprkos digitalizaciji, često potreban za overu potpisa, ugovore, banke i administraciju. Preduzetnik otvara tekući račun kod poslovne banke u skladu sa zakonom o platnom prometu i pratećim odlukama. Računi preduzetnika vode se kod poslovnih banaka, sa mogućnošću otvaranja računa u jednoj ili više banaka. Dokumentacija za otvaranje računa obično uključuje zahtev za otvaranje računa, rešenje o upisu u registar, izvod iz poreske evidencije nadležnog poreskog organa koji sadrži PIB, karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga za raspolaganje sredstvima sa računa, potpisan od ovlašćenog lica i overen pečatom, kao i overu potpisa lica ovlašćenih za zastupanje na propisanom obrascu.

Banke mogu tražiti i dodatnu dokumentaciju, u zavisnosti od interne politike. Zato je dobro unapred proveriti koje obrasce daju i šta je potrebno od dokaza o identitetu, registraciji i poreskom statusu. Tekući račun nije samo formalnost. Preko njega se prate uplate, plaćaju dobavljači, podižu sredstva i vodi poslovna evidencija. Za paušalno oporezive preduzetnike postoje posebna pravila o podizanju gotovine, o čemu će biti reči kasnije.

Fiskalna kasa i fiskalizacija

Prema zakonu o porezu na dodatu vrednost i uredbi o načinu evidentiranja prometa preko registar kasa sa fiskalnom memorijom, mnogi preduzetnici su u obavezi da nabave fiskalnu kasu preko ovlašćenog proizvođača odnosno servisera. Poreski obveznici mogu u organizacionim jedinicama poreske uprave dobiti informacije o fiskalizaciji, ovlašćenim proizvođačima, ovlašćenim servisima i rokovima za uvođenje fiskalnih kasa i evidentiranje prometa. Fiskalna kasa nije obavezna za sve delatnosti.

• Prodaja karata putnicima u drumskom, železničkom, vodenom i vazdušnom saobraćaju.
• Prevoz robe u drumskom saobraćaju i taksi prevoznici.
• Banke i druge finansijske organizacije, osiguranje i reosiguranje.
• Poštanske usluge, advokatski poslovi, ulična prodaja sladoleda, kokica, lozova i štampe.
• Prodaja proizvoda preko štampanih i elektronskih medija koja se naplaćuje pouzećem.
• Usluge čistača cipela i nosača, prodaja preko automata.
• Poljoprivredni proizvođači i vlasnici samostalnih zanatskih radnji koji na pijačnim tezgama prodaju poljoprivredne proizvode i sopstvene proizvode zanatstva i domaće radinosti.

Prilikom ugovaranja nabavke fiskalne kase često se nabavlja i terminal za daljinsko očitavanje podataka GPRS, čime se zaokružuje proces fiskalizacije i omogućava efikasnija kontrola poreskih obveznika. GPRS ne moraju da nabave prodavci koji vrše promet dobara na pijačnim tezgama i oni čija delatnost zahteva čestu promenu mesta prodaje dobara odnosno pružanja usluga. Fiskalne kase moraju da koriste i turističke agencije i zdravstveni sektor, a obaveza se odnosi i na zdravstvene usluge koje ne spadaju u obavezno zdravstveno osiguranje i veterinarske ustanove, osim primarne terenske zdravstvene zaštite životinja, poslova iz programa mera zdravstvene zaštite životinja, poslova dezinfekcije i deratizacije u objektima u kojima se drže i uzgajaju životinje i aktivnosti na sprečavanju pojavljivanja, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja. U tu grupu spadaju i šivenje po narudžbini i proizvodnja i opravka odeće. Propisane zakonske novčane kazne za neizvršenje ove obaveze mogu biti visoke, uz meru zabrane obavljanja delatnosti.

Porezi i doprinosi: šta se plaća i kada

Porezi i doprinosi su najčešći razlog zbog kojeg mali biznis posustane. Ako je preduzetnik u sistemu paušalnog oporezivanja, ne vodi poslovne knjige osim knjige paušalno oporezivih obveznika KPO. To je zapravo evidencija faktura i uplata na račun. Paušalci mogu da podižu novac sa svog poslovnog računa do 100.000 dinara dnevno bez podnošenja dokaza banci o razlogu podizanja novca. Tako podignut novac nije potrebno pravdati, jer radnja ne vodi poslovne knjige. Novac radnje može da se koristi za poslovne potrebe, kao i za lične potrebe osnivača i njegove porodice. Ipak, to ne znači da nema obaveza prema državi.

Ako delatnost nije podobna za paušalno oporezivanje, vodi se knjigovodstvo, sastavljaju finansijski izveštaji i plaća porez na prihod od samostalne delatnosti. Za zaposlene se obračunavaju doprinosi na zarade. Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti imaju propisane stope. Kada su obveznici doprinosa na zarade istovremeno i zaposleni i poslodavci, zbirna stopa doprinosa može biti oko 35,8 odsto. Porez na zarade je dodatna obaveza, a osnovica se umanjuje za propisani neoporezivi iznos. Za preduzetnike postoje i doprinosi na ime vlasnika, čija visina zavisi od oporezive dobiti i statusa.

Granica za ulazak u sistem PDV je promet veći od zakonom propisanog iznosa. Do tada preduzetnik može biti van sistema PDV, ali mora da prati promet i da se blagovremeno registruje kada pređe prag. PDV nije isto što i paušalni porez. Neki mali trgovci mogu godinama ostati van PDV sistema, ali to zavisi od prometa, delatnosti i propisa koji se menjaju. Zato je knjigovođa često najbolja investicija, posebno za one koji prvi put ulaze u privatni biznis.

Paušalno oporezivanje i ko ga najčešće koristi

Paušalno oporezivanje je primenljivo na mnoge zanatske, uslužne i profesionalne delatnosti. Na spisku su često frizeri, krojači, automehaničari, autolimari, vulkanizeri, moleri, tapetari, električari, vodoinstalateri, stolari, stakloresci, zlatari, kamenoresci, plastičari, pekari, poslastičari, fotografi, video klubovi, trgovinska delatnost na tezgama, ugostiteljstvo u kiosku ili prikolici, auto perionice, lekari, stomatolozi, apotekari, veterinari, fizioterapeuti, advokati i druge slične profesije. Paušalci su podeljeni u grupe, a visina poreza zavisi od delatnosti, lokacije i propisa.

Prednost je jednostavnost. Nema vođenja poslovnih knjiga, osim KPO evidencije. Nema stalnog obračuna PDV ako nije u sistemu. Troškovi su predvidivi. Mane su što paušalni iznos ne zavisi od stvarne zarade, pa u slabijim mesecima može biti teret. Takođe, paušalni obveznik ne može da odbija PDV i neke troškove na isti način kao obveznik koji vodi knjige. Ako delatnost nije na spisku, paušal nije opcija. Tada se ide u redovno oporezivanje, sa knjigovođom i većom administracijom.

Delatnosti koje zahtevaju posebne dozvole i inspekcijske uslove

Za delatnosti kao što su izvodnja i promet opasnih i štetnih materija, nafte i naftnih derivata, otrova, lekova, boja i lakova, drugih hemijskih sredstava, kao i obavljanje zdravstvene delatnosti i industrijske proizvodnje životnih namirnica, prometa svežeg mesa, neophodno je rešenje nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova. To znači da neki poslovi ne mogu da počnu samo uz registraciju. Potrebni su sanitarni uslovi, veterinarski uslovi, posebne dozvole, oprema, prostorije i stručni kadar.

Za prodavnicu hrane, piljaru, mesaru, poslastičarnicu, pekaru ili objekat za preradu mesa, inspekcije mogu zahtevati hladnjače, odvojene prostorije, tehnologa, sanitarnu knjižicu, dokaz o poreklu robe i vođenje evidencije. Za zdravstvene usluge potrebna je odgovarajuća licenca. Za promet hemikalija i opasnih materija posebni uslovi su još stroži. Zato pre zakupa lokala treba proveriti da li je prostor uopšte podoban za planiranu delatnost. Ulaganje u lokal koji ne može da dobije dozvolu je jedan od najskupljih početničkih promašaja.

Piljara i prodaja voća i povrća

Prodaja voća i povrća, piljara ili manja prodavnica zdrave hrane često deluju kao jednostavan ulaz u privatni biznis. Ljudi svakodnevno jedu voće i povrće, a dobra lokacija u naselju može da donese stabilan promet. Ipak, ova delatnost nosi rizik kvarljivosti. Ako roba ostane neprodaja, gubitak je direktan. Zato je važno imati hladnjaču, dobru ventilaciju, police, vagu, fiskalnu kasu i organizovanu nabavku. Voće i povrće se mora često dopunjavati, a cene na kvantaškoj pijaci mogu da variraju iz dana u dan.

Pre otvaranja piljare treba izračunati koliko košta zakup lokala, kolika je dnevna nabavka, koliki je kalo, koliko se robe baci i kolika je marža. Marže u trgovini hranom često nisu velike, pa se zarada stvara obrtom. Ako je dnevni pazar mali, fiksni troškovi mogu da pojedu maržu. U malom mestu prednost je poznavanje kupaca, ali je i platežna moć često niža. U većem gradu prednost je veći broj kupaca, ali je i konkurencija veća, uključujući pijace, ulične prodavce i velike trgovinske lance.

Piljara može da uspe ako nudi sveže proizvode, pristupačne cene, ljubaznost i redovno snabdevanje. Dodatna vrednost može biti dostava, pakovanje za salate, sezonsko voće, domaći proizvodi, začini, suplementi ili zdrava hrana. Ali širenje asortimana mora biti postepeno. Prevelika količina robe koja se kvari može da uništi zaradu. Bolje je početi sa manje artikala, pratiti šta se prodaje i onda proširivati ponudu.

Zdrava hrana, butik, salon i restoran

Prodavnica zdrave hrane ima potencijal, ali i posebne izazove. Kupci često traže posebne proizvode, a roba može biti skupa i podložna isteku roka. Orašasti plodovi, čajevi, suplementi, brašna, semenke i gotovi obroci moraju da se čuvaju pravilno. Ako se prodaje rinfuz roba, potrebna je pažljiva higijena i evidencija. Lokacija blizu škole, parka, pijace ili zdravstvene ustanove može da pomogne. Cene moraju biti jasno istaknute, a osoblje sposobno da objasni razliku između proizvoda.

Butik sa garderobom je drugačiji tip rizika. Moda se menja, sezone traju kratko, a roba može da ostane na lageru. Ako se uvoz robe obavlja iz inostranstva, potrebno je carinjenje, transport, PDV i papirna dokumentacija. Marže mogu biti veće nego u hrani, ali je i neprodata roba veći problem. Online prodaja može da pomogne, ali zahteva fotografije, opis, cenu, dostavu i reklamacije. Butik u malom mestu često zavisi od lokalne platežne moći, dok u gradu zavisi od konkurencije i trendova.

Salon, frizerski ili kozmetički, zahteva stručnost, opremu, prostor i stalne kupce. Frizeri, kozmetičari, pedikeri i manikeri često mogu da rade kao paušalci, ako su na spisku delatnosti. Dobra lokacija, radno vreme i preporuke važniji su od velikog početnog ulaganja. Salon vencanica je zahtevniji jer traži veći izbor modela, prostor za probe, krojačke usluge i sezonski promet. Restoran je jedan od najzahtevnijih poduhvata zbog sanitarnih uslova, opreme, osoblja, nabavke, kuhinje i marži.

Pržionica kafe, proizvodnja testenine, toalet papira ili sokova spadaju u proizvodne delatnosti. One često zahtevaju mašine, sirovine, prostor, dozvole i stručno znanje. Proizvodnja može da bude isplativa ako postoji stabilan otkup i dobra cena. Ali ulaganje je veće, a povrat sporiji. Za početnike je često bolje da prvo testiraju tržište kroz manju proizvodnju, sajmove, online prodaju i dogovore sa lokalnim prodavnicama.

Lokacija, kirija i konkurencija

Lokacija može da bude presudna. Lokal od 50 evra mesečno u manjem mestu zvuči povoljno, ali ako nema prolaznika, džabe je jeftin. Lokal od 200 ili više evra u gradu može da bude isplativ ako donosi veći promet. Za piljaru su dobri prolazi, blizina pijace, stambenih zgrada, škola i parkova. Za butik su dobri centri, ulice sa šetnjom i blizina kafića. Za salon su dobri mirniji delovi sa parkingom i stambenim naseljima. Za restoran je važna vidljivost, pristup, parking i noćni život.

Konkurencija nije samo broj sličnih radnji. To je i način na koji rade, cene, radno vreme, usluga i vernost kupaca. Ako u mestu već postoji nekoliko prodavnica voća i povrća, nova piljara mora da ponudi nešto drugačije: svežinu, domaće proizvode, dostavu, pakovanja, akcije ili duže radno vreme. Ako u okolini nema zdrave hrane, to može biti prednost, ali i znak da tržište nije dovoljno razvijeno. Zato je korisno razgovarati sa ljudima, posmatrati navike kupaca i analizirati koliko ljudi živi u okruženju.

Početni kapital i obrtna sredstva

Na pitanje koliko novca treba za otvaranje biznisa ne postoji jedinstven odgovor. Za malu piljaru u manjem mestu možda je dovoljno nekoliko hiljada evra, dok su za butik, parfimeriju, restoran ili pržionicu kafe potrebni mnogo veći iznosi. Ključno je da se ne gleda samo cena opreme, već i troškovi prvih meseci. Ako je kirija 150 evra, režije 100 evra, doprinosi i porezi 150 evra, knjigovodstvo 50 evra, kasa i servis 30 evra, to je već oko 480 evra mesečno pre robe. Ako je marža 20 odsto, potreban promet da se pokriju samo fiksni troškovi je oko 2.400 evra mesečno. Ako vlasnik želi i ličnu zaradu, promet mora biti veći.

Zato je pametno napraviti tabelu sa fiksnim troškovima, varijabilnim troškovima, željenom zaradom i potrebnim prometom. Mnogi početnici potcene kalo, rasipanje, popuste, reklamacije, gorivo, ambalažu i bankarske troškove. U trgovini hranom kalo može biti značajan. U butiku neprodata roba može da veže novac. U uslugama je potrebno uložiti u opremu i obuku. U proizvodnji su mašine i sirovine veliki trošak. Zato je rezerva od nekoliko meseci troškova gotovo neophodna.

Dobavljači, zalihe i marže

Dobavljači se mogu naći u veleprodajama, kod proizvođača, na pijacama, preko interneta i kroz poslovne veze. U početku je često bolje kupovati iz veleprodaje nego direktno od proizvođača, jer su minimalne količine manje. Kasnije, kada se zna šta se najviše prodaje, može se pregovarati o boljim cenama, rabatima i odloženom plaćanju. Treba uporediti cene, rokove isporuke, uslove povrata i kvalitet. Nije dobro zavisiti samo od jednog dobavljača, jer problemi u nabavci mogu da zaustave prodaju.

Marže variraju. U trgovini prehrambenom robom često su niže, dok su u kozmetici, nakitu, ručnim radovima i specijalizovanoj robi veće. Ali veća marža ne znači automatski veću zaradu ako je promet slab. Bolje je imati manju maržu i brži obrt nego visoku maržu i robu koja stoji mesecima. U prodavnici pica, na primer, neka pića imaju malu zaradu, ali privlače kupce. U piljari voće i povrće ima sezonske cene, pa se marža menja. U zdravoj hrani deo asortimana može da stoji duže, ali donosi veću zaradu po komadu.

Marketing, prodaja i prvi kupci

Prvi kupci su najvažniji. Njihovo zadovoljstvo donosi preporuke, a preporuke su najjeftiniji marketing. Za lokalnu radnju pomažu vidljiva tabla, jasna cena, uredan izlog, radno vreme, ljubaznost i redovna ponuda. Za online prodaju pomažu fotografije, tačan opis, cena, način dostave i brza komunikacija. Društvene mreže mogu da budu korisne, ali same po sebi ne prodaju. Potrebno je redovno objavljivati, odgovarati na poruke i pratiti šta ljudi traže.

Posebno su korisni lokalni sajmovi, vašari, pijačni dani i događaji u zajednici. Oni omogućavaju da se proizvod vidi, proba i kupi bez velikog ulaganja. Za ručne radove, dekupaž, nakit, ukrasne kutije i slične predmete, online platforme i društvene mreže mogu da pomognu, ali cena mora da pokrije materijal, vreme i trud. Ako je zarada po komadu 150 dinara, a izrada traje satima, to nije održiv posao. Bolje je prodavati kroz galerije, butike, sajmove i specijalizovane prodavnice, gde kupci razumeju vrednost ručnog rada.

Subvencije i podrška za samozaposljavanje

Država i lokalne samouprave povremeno raspisuju konkurse za subvencije za samozaposljavanje i start-ap kredite. Uslovi se razlikuju, ali često uključuju prijavu na evidenciju nezaposlenih, obuku za preduzetnike, biznis plan, dokaz o vlasništvu nepokretne imovine ili žiranta. Sredstva su najčešće nepovratna, ali obavezuju korisnika da posluje određeni period, plaća poreze i doprinose. Neke delatnosti su isključene, posebno čista trgovina bez proizvodnje, dok su proizvodnja i usluge često podobne.

Postoje i opštinski start-ap krediti sa grejs periodom i povoljnim kamatama. Za njih je potrebno pratiti konkurse, jer se raspisuju periodično. Pored državnih programa, postoje i nevladine organizacije i donatori koji pomažu opremu, obuku ili mentorstvo. Važno je ne prijavljivati se olako. Ako se dobiju sredstva za jednu delatnost, a otvori druga, to može da dovede do obaveze vraćanja novca. Zato biznis plan mora biti realan i usklađen sa stvarnim planom poslovanja.

Česte greške koje mogu da koštaju posao

• Pokretanje posla bez dovoljno obrtnih sredstava.
• Mešanje ličnog i poslovnog novca.
• Kupovina prevelikih zaliha pre nego što se zna šta se prodaje.
• Zaposleni i saradnici bez ugovora i evidencije.
• Nepostojanje knjigovođe ili oslanjanje na pogrešne informacije.
• Zakup lokala pre provere dozvola i sanitarnih uslova.
• Očekivanje brze zarade u prvim mesecima.
• Nedostatak rezerve za poreze, doprinose i kazne.
• Ignorisanje rokova trajanja robe i kala.
• Nespremnost da se posao prilagodi tržištu.

Posebno je opasno uzeti kredit ili pozajmicu bez plana otplate. Ako posao ne krene odmah, rate dolaze svakog meseca. Mnogi mali biznisi propadaju ne zato što ideja nije dobra, već zato što nema novca da se premosti period dok se radnja ne razradi. Zato je bolje početi manje, sa manjim rizikom, pa širiti kada se stvore uslovi.

Kada legalno, a kada nelegalno poslovanje

Iako se u praksi često čuje da ljudi rade na crno dok ne stanu na noge, to nosi rizik. Inspekcije mogu da dođu, kazne mogu da budu visoke, račun može da bude blokiran, a posao može da se zatvori. Legalno poslovanje je jedini siguran način da se dugoročno gradi posao. Ono omogućava otvaranje računa, ugovore sa dobavljačima, subvencije, kredite i zaštitu imovine. Ako je