Prekvalifikacija u IT sektor 2025 - Iskustva, testiranje i drugi krug

Objavljeno: mart 2025. · Vreme čitanja: 18 min

Prekvalifikacija u IT sektor već godinama izaziva ogromno interesovanje u Srbiji. Stotine hiljada prijava, bezbroj testova i samo nekoliko stotina mesta - tako se može opisati jedna od najvećih državnih inicijativa za brzo prebacivanje u svet programiranja. Na ovom mestu sabrana su autentična iskustva polaznika, analiza svake faze i sve ono što treba da znate ako razmišljate da se prijavite ili već prolazite kroz proces.

Početak priče: prvi mejl i prva nedoumica

Kada je stigla obaveštenje da počinje online testiranje, hiljade kandidata širom zemlje uzdahnulo je s olakšanjem - i sa zebnjom. Prijava je završena, a brojke iznose preko 12.000 zainteresovanih. U prvi mah deluje zastrašujuće: konkurs je otvoren za sve koji žele da promene profesiju ili steknu nove veštine, a država pokriva većinu troškova obuke. Ipak, već tada se postavilo pitanje: kako se izdvojiti iz te mase?

U forumskim diskusijama, učesnici su delili osećaj nesigurnosti - jedan od njih piše: „Prijavilo se oko 12.000 ljudi i ne očekujem nešto da uradim, pošto bih trebao da uradim fantastično da bih mogao nečemu da se nadam.” Realnost je surova: samo prvih 2.000 ulazi u uži krug, a potom se iz te grupe bira još manji broj. Time pritisak raste i pre prvog klika.

Online testiranje - mozgalice, engleski i psihologija

Testovi su aktivirani i hiljade ljudi seda za ekrane. Sistem je osmišljen da kroz devet vrsta zadataka proceni ne samo logiku i brzinu, već i ličnost, radne navike i interesovanja. Svi delovi su vremenski ograničeni, a mnogi ističu da vreme nije dovoljno ni za čitanje, a kamoli za razmišljanje.

Engleski kao eliminacioni prag

Prvi test je engleski jezik i donosi maksimalno 20 poena. Iako je bio prilično jednostavan - svega 20 pitanja, većinom izbor tačnog ili netačnog - mnogi su se pribojavali. Učesnici su potvrdili da je prag bio 11 poena i da su ga skoro svi prešli. Ipak, pojavila se bojazan: „ako ne prođeš engleski, dalji testovi se ne računaju.” To je ulilo dodatnu dozu stresa kod kandidata čije znanje engleskog nije na zavidnom nivou.

Numerički nizovi i logika

Segment sa brojnim nizovima (ARR) za mnoge je bio ključan. Trajao je 15 minuta, a svaki tačan odgovor nosio je po 1 bod. Međutim, gotovo niko nije stigao da uradi svih 31 zadatak. Učesnici su uglavnom rešavali između 18 i 25 pitanja, a ono što je izazvalo najviše frustracije jeste osećaj da nije predviđeno da se sve završi. Metodologija testiranja predviđa da i najsposobniji reše tek veći deo. Ovde su se izdvajali oni sa brzim uočavanjem obrazaca i smirenošću pod pritiskom.

Zadaci sa kvadratima i razlikama (PS, TVRD, AL4D)

Deo testa sa kvadratima i znakovima gde treba pronaći razliku, ili odrediti najbolje, drugo najbolje i najgore rešenje, izazvao je mnogo glavobolja. Mnogi su ovde gubili dragocene sekunde jer je bilo negativnih poena. Jedan od komentara glasi: „uopšte ne kapiram poentu tog drugo najbolje i najlošije rešenje.” Međutim, psiholozi bi rekli da ovakvi zadaci mere fleksibilnost mišljenja i sposobnost rangiranja opcija - veštine ključne u programiranju.

Sinonimi, antonimi i odnosi među pojmovima

Test AL4D (sinonimi/antonimi) imao je 80 pitanja i bio najduži. Većina ga je opisala kao iscrpljujući, jer zahteva stalnu pažnju. Segment ALF7NL (nebo-plavo, trava-zelena) takođe je unosio zabunu, posebno kada su se pojavile neočigledne veze. Iako su poeni bili zanemarljivi u odnosu na ukupnu rang-listu, mnogi su se osetili prevareno jer je suviše vremena otišlo na rešavanje ovih zadataka.

Zamena mesta brojeva i pažnja na detalje

Test SWAPSM (rotacija članova niza) i ONET (provera identičnosti imena) testirali su radnu memoriju i preciznost. Brojevi su se menjali po različitim pravilima, a većina kandidata je pribegla olovci i papiru - neki su čak i precrtavali tabelice. Ovo je bio još jedan od testova gde je brzina bila presudna: 20 zadataka za vrlo kratko vreme.

Psihološki testovi - testovi ličnosti i interesovanja

Ovo je bio deo koji je podelio mišljenja. Mnogi su smatrali da su pitanja suviše crno-bela i da ne opisuju realno ljudsku prirodu. „U većini pitanja se nisam uopšte pronašla - nijedna od dve opcije me ne opisuje, a morala sam da obeležim jednu.” Ipak, svrha je bila jasna: procena savesnosti, tolerancije na stres, inicijative, sklonosti ka saradnji i analitičkom razmišljanju. Tu su se kandidati podelili na one koji su bili iskreni i one koji su pokušavali da pogađaju šta komisija želi da čuje.

Rezultati tih testova prikazani su kroz skale kao što su bipolarhex, riasec, rv i mnoge druge. Zanimljivo je da je većina kandidata imala visok skor na artistic, što je nastalo jer su kreativne aktivnosti stavljali na poslednja mesta - a upravo to je sistem registrovao kao sklonost ka umetnosti. Slični paradoksi pojavili su se i kod drugih dimenzija.

Rezultati - gde si ti na listi?

Posle nekoliko dana napetog iščekivanja, rang-lista je objavljena. Sistem je pokazao procenat kandidata u odnosu na najboljeg, a ne apsolutni broj bodova. Tako je prvi na listi imao 100%, dok su ostali dobili procenat koji označava koliko su bolji od ostalih. Na primer, rezultat „postigli ste rezultate više od 97,86% kandidata” značio je da ste u samom vrhu.

Učesnici su delili svoje pozicije: od onih ispod 3000. mesta, do onih koji su se plasirali među prvih 500. Svako je analizirao svoje jake i slabe strane. „Moj skor za deduktivno rezonovanje 92%, ali tolerancija na stres samo 3%” - ovakvi komentari otkrivaju koliko je detaljna bila analiza.

Smanjenje broja mesta i prva kontroverza

Kada su objavljene detaljne kvote za drugi krug, nastao je šok. Umesto obećanih 900 polaznika, broj je smanjen na 700, a za pojedine gradove drastično manje - Novi Sad 45, Niš 80, dok je Beograd dobio 490 mesta. To je izazvalo buru negodovanja. „Zar nije trebalo da ide 900 dalje? Gde su ostalih 200 mesta?” Organizatori su se branili da nije bilo dovoljno škola koje bi ispunile kriterijume. Mnogi su ovo protumačili kao priliku da se pare preusmere drugde.

Drugi krug: izbor škola i novi testovi

Kandidati koji su prošli prvi krug (njih 2.042) dobili su priliku da biraju tri želje među akreditovanim školama. Svaka škola imala je svoj program, trajanje i specifične uslove. Pojavili su se fakulteti poput ETF-a, FON-a, FTN-a u Čačku, ali i privatne ustanove i klasteri. Posebnu pažnju privukli su uslovi: obaveza refundiranja celog troška kursa ukoliko se odustane posle 20% časova, obaveza ostanka u zemlji godinu dana posle završetka, i često veoma intenzivni rasporedi - svakodnevno od 9 do 18h.

Za mnoge zaposlene kandidate ovo je značilo automatsku eliminaciju. Takođe, pojedine škole su zahtevale motivacione testove, dodatne testove logike ili čak polaganje besplatnih online kurseva pre nego što uopšte dođu na razgovor. Jedan od kandidata je ispričao: „Poslali su mi test, ali sam odustao jer ne mogu da rizikujem dug od 2000 evra u slučaju da napustim kurs.”

Selekcija u školama: intervjui i testovi predznanja

Škole su dobijale dvostruko više prijava od broja mesta, pa su primenjivale sopstvene kriterijume. Neke su organizovale testove digitalne pismenosti (pitanja tipa: šta je CPU, šta je operativni sistem), dok su druge sprovodile intervjue na engleskom, procenjujući motivaciju i potencijal. Zanimljivo je da je u nekim slučajevima već u ovom krugu broj prijavljenih bio manji od očekivanog, pa su škole zvale i kandidate koji su se kolebali.

Kritika selekcije

Na forumima se moglo čuti dosta sumnji u regularnost. „Sve je ovo nameštaljka - ljudi iz prošle runde su se žalili da su naknadno ubacivani određeni kandidati.” Iako nema čvrstih dokaza, transparentnost je bila upitna - rezultati su prikazivani bez imena i prezimena, samo sa šiframa, što je otvorilo prostor za spekulacije. Posebno je bilo sporno što škole same biraju kandidate i imaju diskreciono pravo da nekog odbiju iako je bio visoko rangiran.

Šta kažu oni koji su prošli obuku ranije?

Pojedinci koji su učestvovali u pilot fazi ili na sličnim programima podelili su svoja iskustva. Većina ističe da je trajanje obuke prekratko da bi se steklo upotrebljivo znanje. „Tri meseca je dovoljno samo da se dobiju osnove, a posle toga slede meseci samostalnog učenja. Bez toga se ne može naći posao.” Neki su čak svedočili da su i nakon završenog kursa morali da volontiraju mesecima pre nego što su dobili prvu plaćenu praksu. Drugi su napomenuli da mnoge firme traže senior znanje za juniorsku platu, te da je put do zaposlenja trnovit.

Praksa - mit ili stvarnost?

Obećana stručna praksa za više od 75% polaznika pokazala se kao ozbiljan problem. U mnogim gradovima broj mesta za praksu bio je znatno manji od broja polaznika. U Novom Sadu, od 45 polaznika, svega 16 je imalo zagarantovanu praksu. To znači da će čak i oni koji uspešno završe obuku morati samostalno da traže mesto gde će primeniti naučeno. Iskusniji učesnici su savetovali: „Nemojte se oslanjati samo na njihovu praksu. Još tokom kursa tražite projekte, volontirajte, gradite portfolio.”

Alternativa - samostalno učenje i online resursi

Mnogi su u diskusijama pominjali da je isplativije uzeti online kurseve na platformama kao što su edX, Coursera, Udemy, FreeCodeCamp. Cene su često niže od 100 evra, a znanje kvalitetnije i međunarodno priznato. Istaknuto je da je za ozbiljan ulazak u IT potrebno najmanje 12-14 meseci intenzivnog rada, što državni program ne može da obezbedi. Ipak, priznaje se da program ima vrednost: okuplja istomišljenike, daje strukturu i obezbeđuje kontakte sa firmama koje inače ne bi ni pogledale CV početnika.

Psihološki profil idealnog kandidata (prema rezultatima)

Analizom objavljenih rezultata može se izvući slika koji profil prolazi najbolje. Najviše se vrednuje istraživački tip interesovanja (radoznalost, rešavanje problema), dok se najniže ocenjuje društveni i umetnički. Takođe, veće šanse imaju oni sa visokom savesnošću, upornošću i tolerancijom na stres. Zanimljivo je da inicijativa i liderstvo nisu uvek plus - neke škole su tražile poslušne polaznike koji neće odustati. Ove informacije mogu poslužiti budućim kandidatima da se bolje pripreme, ali otvaraju i etičku dilemu: koliko je testiranje zaista objektivno?

Poslednje faze i čekanje

Po završetku intervjua i testiranja, kandidati su u neizvesnosti. Rokovi se pomeraju, mejlovi kasne, a na zvaničnim stranicama informacije su šture. „Već dva dana čekam potvrdu, a niko se ne javlja na telefon.” Ova neizvesnost iscrpljuje, ali je i sastavni deo čitavog iskustva. Oni koji budu izabrani započeće intenzivnu obuku koja će trajati od 3 do 6 meseci, sa preko 250 sati nastave i 160 sati prakse (mada su brojke menjane).

Zaključak: vredi li prekvalifikacija?

Odgovor nije jednostavan. Za nekoga je ovo jedinstvena prilika da zakorači u IT svet uz minimalne troškove i sa podrškom institucija. Za druge, to je frustrirajuće iskustvo prepuno neizvesnosti i osećaja da je sve namešteno. Ono što se ne može osporiti jeste da je program podstakao hiljade ljudi da se upoznaju sa programiranjem, da razmišljaju o svojim sposobnostima i da, možda prvi put, ozbiljno shvate učenje kao put do bolje karijere.

Jedan od učesnika je napisao: „Nisam prošao, ali sam shvatio da volim programiranje. Nastaviću sam, jer niko ne može da mi oduzme to što naučim.” U tome leži najveća vrednost cele priče.

Ako razmišljate o prijavi, budite spremni na sve: testovi su teški, konkurencija ogromna, a proces nepredvidiv. Ali, ako imate strpljenja, upornosti i ljubavi prema učenju, IT svet vam može biti otvoren - sa ili bez državne prekvalifikacije. Srećno!