Pataja sa druge strane: plaže, cene, provod i gde se zapravo krije raj

Svako ko kroči u ovaj grad misli da zna šta ga čeka. I onda ga Pataja iznenadi - na bolje ili gore. Od cena ležaljki do noćnih avantura, ovo je iskren vodič kroz najpoznatije tajlandsko odmaralište i okolna ostrva, bez šminke, na osnovu više poseta i stotine pređenih kilometara.

Prvi kontakt: cene koje definišu odmor

Čim izađete iz kombija koji vas je dovezao do plaže, shvatate jednostavno pravilo: prvi redovi su statusni simbol. Ležaljka u „prvom redu“ do mora koštaće vas 100 thb, dok je u drugom, trećem ili dalje 50 thb. Nije mnogo, ali postavlja ton. Ostatak dana provešćete u senci suncobrana, sa pogledom na talase, a pored vas će se naći i prodavac kokosa - kokosov orah je 50 thb. Hladan, svež, obavezan.

Kada žeđ postane jača, naručujete pivo - 80 thb. Domaće, svetlo, savršeno rashlađeno. Na prvi pogled deluje da je sve pristupačno, ali kad saberete sat koji ste proveli na ležaljci, tri kokosa i par piva, već ste na oko 300-400 bata. Nije to isto kao pre deset godina, ali za evropske standarde i dalje prihvatljivo. Naravno, sve je to samo uvod u ono što sledi: transport, klopa i noćni život.

Kako se kretati: bahtbus, trajekt i privatni lukobran

Tajlandski javni prevoz je priča za sebe. Bahtbus - onaj plavi pik-ap sa klupama - je najjeftiniji način da se krećete duž obale. Do glavnog sela plaćate 30 thb, a ako treba da nastavite trajektom do nekog ostrva, dodajte još 30 thb za trajekt. Ukupno 60 thb, a uštedeli ste sate živaca u odnosu na taksiste koji će tražiti duplo.

Ipak, ponekad se isplati „manje cimanje“. Na kraju jedne od plaža postoji privatni pier sa koga kreće direktan trajekt. Zgodno je kad vam dojadi silnih vožnji, presedanja i čekanja. Cena je 100 thb u jednom pravcu. Deluje više, ali kad ste umorni i želite direktnu liniju do smeštaja, tih 40 thb razlike u odnosu na kombinaciju bus+trajekt postaje nebitno. Vreme je ovde dragocenije od novca.

Treća plaža - Tawaen: kad raj postane košmar

Po internetu često figuriše kao najlepša plaža na ovom području. I iskreno, ne sumnjam da je u jednom trenutku to zaista i bila. Ali teška komercijalizacija je uzela svoj danak. Do plaže Tawaen vodi direktan trajekt, vožnja košta 30 thb i traje nešto duže, oko 45 minuta. Pristajete na doku malo dalje od same plaže, što je tek prvi nagoveštaj da stvari nisu onakve kakve su na razglednicama.

Meni se potrefilo da uletim baš na prvi dan kineskog masovnog odmora. To je roj ljudi koji je neopisiv. Plaža bukvalno preplavljena grupama sa vodičima, zastavicama, ljudi u vodi obučeni u duge rukave sa kišobranima. Dovikivanje, selfi na svakih pola metra - jedan pravi kulturološki šok. Iznad svega, tu su i indijski turisti, za koje moram reći da su apsolutno najgori turisti koje sam sreo na svojim putovanjima. Jedna zaista čudna i nadasve odvratna kultura ponašanja. Gliseri i jet ski vladaju morem. Sa plaže sam pobegao glavom bez obzira.

Cene u kafićima i restoranima iza plaže su bezobrazne - skoro duple u odnosu na Pataju. Srećom, blizu pristaništa je stajalište bahtbuseva, pa odatle možete emigrirati natrag na poznatije i mirnije plaže. Cena do Tien plaže je 40 thb. Iskreno, Tawaen ne preporučujem, iako ostavljam rezervu jer je moj boravak obeležen bukvalno invazijom.

Noćni život: walking street i „no money no honey“

Uprkos ruskim i kineskim turistima, uprkos pokušajima da se Pataja pretvori u mesto za porodično letovanje, stara Pataja i dalje odoleva. Walking Street je centar svega - i adult i regularne zabave. Ulici su žive noću, pune ljudi, a žurka traje do ranih jutarnjih sati u najbukvalnijem smislu.

Go-go klubovi i barovi: gde je sve počelo

Ono što je opisivano ranije i dalje stoji, samo su cene malo porasle. Ponude i zabave ne manjka. Jedan od klubova u koji sam se zaljubio nosi ime Sapphire - postao mi je omiljeni go-go klub. Pored njega, tu su sve one ulice tipa Soi 6 sa instant ponudom, LK Metro, Soi Honey sa salonima za masažu gde ćete dobiti apsolutno sve usluge osim pristojne masaže. Soi 7 i 8 sa svojim barovima - sve je i dalje tu. Ali walking street je ipak centar, i dobro je znati da se granice „regularnog“ ovde jako rastežu.

Regularni klubovi: gde izaći kad vam ne treba „specijal“

Insomnia, Lucifer, 808, Marine Disco, Mixx, Gulliver’s, Walking Street Miami - svi su smešteni u walking street-u. Izbor stilova muzike i nije neki: house, dance hitići i hip-hop apsolutno dominiraju. Ako i čujete nešto drugačije, to će biti u house miksu. Na vama je samo da izaberete enterijer u kome ćete slušati isto.

Kada kažemo „regularni klubovi“, uzmite sa rezervom. Recimo da barem 8-10 domorotkinja u njima, iako ne toliko očito i jednosmerno kao u go-go barovima, ipak će vas podsetiti da ste u Pataji, gde je zakon jednostavan: no money, no honey. Ipak, ovo su mesta gde možete izaći kao par ili u samo ženskom društvu, a da se ne osećate kao prase u Teheranu. Obezbeđenje ne dozvoljava ulaz maloletnicama i transvestitima, pa tu vrstu neprijatnosti barem nećete imati. Takođe, ne puštaju vidljivo alkoholisane ljude i unos oružja, pa su incidenti svedeni na minimum.

Zanimljivo je da ovde nema starosne diskriminacije - ljudi sede kose i ozbiljnijih godina su prilično regularna pojava. Sa 35 ili 40 godina se ne osećate kao vaspitač u obdaništu, što je čest slučaj u Beogradu kad zalutate u neki klub.

Cene pića i trikovi sa parama

Cene pića, osim ako ne naletite na happy hour kada padnu i ispod 100 thb, su oko 140-180 thb za pivo i jednostavnije koktele (oko 4 evra). Ulaz se ne plaća. Ponekad organizuju razna izvlačenja gde dele solidne sume - po 10.000 thb (oko 250€) na svaki sat, u klubovima Miami i Insomnia. Ali izgleda da to važi samo za tajlandske državljanke, valjda kao dodatni motiv da dovedu gospodina koji ih je izveo iz nekog bara ne bi li kupio par pića.

U Luciferu imaju sistem gde okače balone na plafon i u njih stave novčanice - negde 20, a negde 1000 thb. U tačno određeno vreme ih puštaju i nastaje grabež. Ovde nema diskriminacije: ko ima srca od zajapurenih domorotkinja da otima, neka izvoli. Visoki stranac dobrog srca dobro dođe kao sredstvo za prikupljanje balona, a one će vam se već odužiti za uslugu.

Ovi klubovi rade do kasnih jutarnjih sati. Izlazio sam u pola 5, a mnogi su tada tek ulazili. Go-go klubovi i barovi rade do 4, a onda masa dolazi na after party. Trudim se da ovaj deo ne pretvorim u vodič za „određeni tip“ zabave, ali teško je - Pataja je to.

Muzika uživo i mesta za jelo do zore

Hot Tuna Bar

Po meni najbolji bar u walking street-u sa živom svirkom. Cover legendarnih rock hitova, od Eaglesa do Metallice i Red Hot Chili Peppersa - ljudi razbijaju. Problem je naći mesto, uglavnom je puno, a još više ljudi čeka ili sluša sa pivom iz obližnjeg 7-Elevena. Ako volite rock, ovo ne propuštajte.

Gde jesti kad padne noć

Tri mesta koja ću preporučiti za klopu blizu walking street-a, a koja rade do ranog jutra (do 7h ili non-stop):

• New York (spojen sa Ibarom): Praktično možete ući direktno iz kluba. Klopa je masna taman koliko treba da neutrališe alkohol. Hamburgeri, pice, testenine, lazanje i thai jela. Hrana osrednja, ne bih dolazio samo zbog nje, ali kad ste već tu - lokacijski odlično, dobar pogled, svež vazduh.
• Beer Garden: Tesno pred samom kapijom walking street-a. Da biste došli do restorana, morate proći nekoliko beer barova sa hostesama - samo se držite ivice i prođite do kraja. Restoran hvale i sami Tajlanđani. Cene standardne, pogled na luku. Jedino što ponekad miris kanalizacije može da pokvari utisak ako sedite uz samu ivicu, pa se povucite unutra.
• Tajlandski specijalitet bez imena: Kada izađete iz walking street-a i krenete ka 2nd road, negde na sredini pre raskrsnice nalazi se odličan thai restoran čije ime ne znam. Specijalizovani za pačetinu, ali ima i morskih plodova, supica i svega ostalog. Često sam ovde svraćao na putu sa plaže. Radi noću i rano ujutro. Probajte pačeće pečenje u sosu od bibera i belog luka.

Ulična hrana i restorani koje morate probati

Još malo hrane, jer Tajland bez klope nije Tajland:

• Pad thai - u Super Marine tržnom centru (iznad Soi 1) zaista jako dobar, 60 thb.
• Sladoled od kokosa sa mangom i sticky rice - fenomenalan desert, 90 thb.
• Morska hrana na 2nd road - mali ulični mini food centar malo posle Hard Rock Caffea. Škampi na žaru porcija manje od 200 thb (5€); red snapper pečen u soli oko 300 thb (8€).
• Musaman kari - koji sam uporno izgovarao kao „mamasan“ (thai izraz za madam u određenim institucijama) i izazivao osmehe konobarica. Odličan balans kokosovog mleka, ne dominira ukusom.
• Govedina u biberu - zeleni biber u ljusci, jede se tako, oko 150 thb.
• Supa od goveđeg gulaša (stewed beef soup) sa dodatnim sojinim klicama - 90 thb.
• Jakitori piletina i svinjetina na uličnim tezgama kod Sabai massage salona, Soi 2.
• Mini kineski food court blizu Soi 1 - najveći jastozi i krabe koje sam video u Pataji, mada cene jače.

Supica sa nudlama i pačetinom iz gore pomenutog restorana - 80 thb (2€). Gde god da ste u Tajlandu, gladni teško da ćete ostati.

Odmaranje van centra: Hotel kao baza

Za duži boravak preporučujem smeštaj u delu Pattayaklang, paralelno sa 2nd road u nivou Soi 6. Nema žurki do jutra ni teškog saobraćaja, pa možete lepo da se naspavate. Ja sam boravio u hotelu sa ogromnim sobama (Royal Deluxe, 43 m2) sa kuhinjskim prostorom, kuvalom, mikrotalasnom, posuđem i ogromnim frižiderom - praktično apartman. Cena oko 45€ za 3+ zvezdice je sasvim solidna. Dva bazena (jedan napolju, jedan zatvoren), teretana sa dosta sprava, dobar restoran i sobna usluga. Jedina zamerka je kičasti enterijer, ali čovek se brzo navikne.

Sanctuary of Truth - hram koji se gradi već pola veka

Sanctuary of Truth se nalazi u severnom delu Pataje, u kraju Naklua. Da bi se došlo do hrama, potrebno je koristiti bahtbuseve do početka Naklua Soi 12, a odande pešačiti dobrih 20 minuta ili uzeti moto taxi (vožnja oko 30 thb). Pešačenje ne preporučujem, jer usput nema šta da se vidi, a put nije uvek pravolinijski (pratite putokaze).

Ulaznica košta 500 thb (oko 13-14 evra) i važi za ceo kompleks, koji je ogroman - vrtovi, restorani, čak i mini zoo. Kad siđete u glavni deo, dobijate građevinski šlem. Hram se gradi od 1981. godine koristeći isključivo ručni alat, i još uvek nije završen. Videćete veliki broj drvodelja na delu. Četiri kraka hrama predstavljaju četiri stila Azije: tajlandski, kambodžanski, kineski i hindu. Spoj budizma i hinduizma kroz predivne drvene rezbarije - jednostavno oduševljava. U obilasku provedite barem dva sata.

Koh Samet i okolna ostrva - plaže koje vrede svakog koraka

Nekoliko godina pre pandemije, izbor je pao na Koh Samet, malo ostrvo 3-3.5 sata od Bangkoka (ili 2 sata od Pataje). Prevoz se može naći preko agencija - povratna karta i trajekt oko 700 thb. Ulaz u nacionalni park košta 200 thb, karta traje 5 dana (iako mi je retko ko tražio na uvid).

Glavna plaža Sai Kaew je velika, ali u sezoni preplavljena. Ipak, produžite li malo dalje, ka Ao Phai i Ao Tubtim, nailazite na intimmnije uvale. Najbolji utisak mi je ostavila Ao Phrao plaža, do koje sam išao peške kroz džunglu (oko 30-45 minuta). Vredi svake kapi znoja. Na ostrvu iznajmljivanje skutera je 300-500 thb dnevno, i to je najbolji način da obiđete sve plaže. Noćni život je skoncentrisan na plaži - restorani iznose stolove do mora, pale sveće, barovi rade performanse sa vatrom. Cene su više nego na kopnu, ali romantika je neprocenjiva.

Šta se promenilo poslednjih godina: Covid, karantini i ponovno otvaranje

Nakon pandemije, stvari su se drastično promenile. Tajland je uveo brojne restrikcije, a ulazak je jedno vreme bio gotovo nemoguć. Danas, sa programima poput Phuket Sandbox i Samui Plus, potpuno vakcinisani putnici iz određenih zemalja mogu ući bez karantina uz uslov boravka na određenim ostrvima prvih 7-14 dana. Potrebni su negativan PCR test, polisa osiguranja koja pokriva lečenje od Covid-19 u iznosu od najmanje 100.000 USD, kao i posebna potvrda o ulasku (COE). Iako su procedure glomazne, a troškovi karantina visoki (smeštaj i hrana prema vladinoj listi), naziru se pomaci. U maju i junu 2024. godine sve više provincija otvara vrata, a noćni život se polako vraća u normalu. Za one koji planiraju put, najbolje je pratiti zvanične informacije i lokalne vlogere koji izveštavaju u realnom vremenu, jer se pravila menjaju iz nedelje u nedelju.

Nadamo se da će uskoro i Mayo Beach (poznata iz filma „Plaža“) ponovo biti otvorena, ali za sada je i dalje na snazi produkžetak zabrane zbog oporavka koralnih grebena. Sve u svemu, Tajland se menja, ali duh ostaje - od ulične hrane do divljih plaža i nezaboravnog noćnog provoda. I dalje miriše na soja sos, morsku so i začine, i dalje vas dočekuje sa osmehom. A kad jednom odete, uvek se vraćate. Makar u mislima.

Bez obzira na sve promene, jedno je sigurno: Pataja nije samo ono što se vidi na prvi pogled. Ona je slojevita, haotična, skupa i jeftina u isto vreme, i zaslužuje da joj date šansu. Samo ponesite keš za balone, obavezno probajte musaman kari i ne zaboravite - u hramovima se pokrijte ramena. Užitak je zagarantovan.